Biv­ši re­is-ul-ule­ma Islam­ske za­jed­ni­ce u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni (BiH) i tre­nut­no pred­sjed­nik Svjet­skog Bo­šnjač­kog kon­gre­sa Mu­sta­fa Ce­rić is­ta­kao je da su dr­žav­ni za­stup­ni­ci ko­ji su gla­sa­li pro­tiv pred­lo­ga re­zo­lu­ci­je o Su­to­ri­ni po­ka­za­li da im ni­je sta­lo do dr­žav­ne imo­vi­ne, jer se ne sje­ća­ju za­kle­tve ko­ju su po­lo­ži­li pred na­ro­dom – da će šti­ti­ti su­ve­re­ni­tet i te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet dr­ža­ve Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Ce­rić je po­vo­dom od­lu­ke ve­ći­ne po­sla­ni­ka Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne BiH da oba­ce pred­log re­zo­lu­ci­je po­sla­ni­ka De­ni­sa Be­ći­ro­vi­ća (ko­jom je tra­že­no po­ni­šte­nje ugo­vo­ra sa Cr­nom Go­rom o gra­ni­ci i otva­ra­nje pi­ta­nja vla­sni­štva nad Su­to­ri­nom u me­đu­na­rod­noj ar­bi­tra­ži) re­kao da je Cr­na Go­ra mo­ra­la da vra­ti Su­to­ri­nu Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni.
– Ako su hr­vat­ski za­stup­ni­ci ima­li raz­log da otvo­re gra­nič­ni spor sa Slo­ve­ni­jom pred Me­đu­na­rod­nim su­dom po­red to­li­ke hr­vat­ske mor­ske oba­le, on­da su dr­žav­ni za­stup­ni­ci Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne ima­li mno­go vi­še raz­lo­ga da otvo­re gra­nič­ni spor sa Cr­nom Go­rom oko Su­to­ri­ne pred Me­đu­na­rod­nim su­dom, ako im je dr­ža­va na umu i na sr­cu. Za­što se dr­žav­ni za­stup­ni­ci BiH bo­je Me­đu­na­rod­nog su­da ako se Sej­dić i Fin­ci ni­su bo­ja­li da tu­že dr­ža­vu Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu za ono za šta ona ni­je ni kri­va ni du­žna, jer joj je na­met­nut dis­kri­mi­ni­šu­ći pri­vre­me­ni Dej­ton­ski mi­rov­ni ugo­vor ili ustav – ka­zao je Ce­rić.
Ka­ko je re­kao, dr­žav­ni za­stup­ni­ci Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, ko­ji su 13. ma­ja gla­sa­li da se ne po­kre­ne po­stu­pak vra­ća­nja dr­žav­ne imo­vi­ne Bo­sni i Her­ce­go­vi­ne, to jest Su­to­ri­ne, tre­ba da zna­ju da ta imo­vi­na ni­je nji­ho­va ba­bo­vi­na.
– Ako su htje­li da udi­je­le mi­lo­sti­nju Cr­noj Go­ri, on­da je tre­ba­lo to da da­ju iz svo­je ba­bo­vi­ne, a ne od dr­žav­ne imo­vi­ne. Onaj ko­ji ho­će da bu­de ve­li­ko­du­šni beg ili aga, ne­ka to ura­di na svoj ra­čun, a ne na ra­čun dr­ža­ve pred ko­jom je po­lo­žio za­kle­tvu da će bra­ni­ti i šti­ti­ti njen su­ve­re­ni­tet i in­te­gri­tet – na­veo je Ce­rić, pre­no­si por­tal „bo­šnja­ci.net”.
On se pi­ta ka­ko to da dr­žav­ni za­stup­ni­ci Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne mo­ra­ju da se po­gnu pred za­stup­ni­ci­ma Cr­ne Go­re ra­di mi­ra u re­gi­o­nu i do­bro­su­sjed­skih od­no­sa iz­me­đu dvi­je dr­ža­ve.
– To ra­de i na­kon to­li­kog zla ko­jeg je Cr­na Go­ra na­ni­je­la i još na­no­si Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. Za­što Cr­na Go­ra ne po­ka­že do­bru vo­lju pre­ma Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni pa, sa iz­vi­nje­njem, vra­ti nje­nu te­ri­to­ri­ju, Su­to­ri­nu, i da se ne ide na Me­đu­na­rod­ni sud. Ali, ako već ne­ma čoj­stva da to ura­di, on­da ne­ka pri­hva­ti me­đu­na­rod­nu ar­bi­tra­žu pred Me­đu­na­rod­nim su­dom u Ha­gu i ne­ka se to pi­ta­nje ri­je­ši pra­ved­no i po­šte­no – ocje­nju­je Ce­rić.
Ne­ka­da­šnji re­is-ul-ule­ma Islam­ske za­jed­ni­ce u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni pi­ta se i za­što se uvi­jek od BiH oče­ku­je da bu­de bo­lja ne­go što je­ste, dok se dru­gi mo­le da bu­du ma­nje zli ne­go što je­su.
– Do ka­da će­mo tr­pje­ti da se do­bri ka­žnja­va­ju za­to što mo­gu bi­ti bo­lji, dok se lo­ši na­gra­đu­ju za­to što mo­gu bi­ti lo­ši­ji. Sa­zna­li smo da su se po­li­tič­ke stran­ke, ko­je se ina­če te­ško do­go­vo­ra­ju o naj­bit­ni­jim pi­ta­nji­ma u ko­rist dr­ža­ve Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, vr­lo la­ko 13. ma­ja do­go­vo­ri­le oko pi­ta­nja na šte­tu su­ve­re­ni­te­ta i te­ri­to­ri­jal­nog in­te­gri­te­ta dr­ža­ve Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, kao što je pi­ta­nje Su­to­ri­ne. Za­to, na­ro­de moj, pam­ti i bi­lje­ži one ko­ji su gla­sa­li pro­tiv isto­rij­skog pra­va dr­ža­ve Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, prav­da­ju­ći da se to pra­vo ne mo­že prav­no bra­ni­ti a ni­su ni pr­stom ma­kli da ga bra­ne ni isto­rij­ski ni prav­no, već su pri­sta­li na po­da­ni­štvo, ko­je gra­ni­či sa iz­daj­ni­štvom – za­klju­čio je Ce­rić.
M.V.


Be­ći­ro­vić ni­je sam

Mu­sta­fa Ce­rić ka­že da ga pred­la­gač re­zo­lu­ci­je o Su­to­ri­ni De­nis Be­ći­re­vić „oba­ve­zu­je mo­ral­no i pa­tri­ot­ski” da mu ka­že da ni­je sam.
– Nje­gov pred­log re­zo­lu­ci­je o Su­to­ri­ni ni­je i ne­će bi­ti uza­lu­dan. Pri­je sve­ga za­to što smo iz ovog slu­ča­ja o Su­to­ri­ni mno­go to­ga spo­zna­li što i na­rod tre­ba da zna, jer na­rod naj­bo­lje zna i naj­bo­lje pam­ti – ka­zao je Ce­rić.